Kratak vodič kroz Narodni muzej by Nikola Todorić

Ono što razlikuje metropole od običnih velikih gradova su muzeji. Šta bi bio Madrid bez Prada, Pariz bez Luvra, Sankt Peterburg bez Ermitaža? Narodni muzej u Beogradu neuporedivo je manji ali u njegovoj zbirci su i Pikaso, Pisaro, Tuluz-Lotrek, Mone, Matis, Dega, Van Gog, Ticijan, Renoara, Mondrijan, ali i zbirke praistorije, antike, srednjeg veka i naravno srpske i jugoslovenske umetnosti.


Sve su učestalija pitanja – šta treba videti, jer su vrata muzeja ponovo otvorena od 28. juna u renoviranoj zgradi. Na ovo pitanje, svima sam drugačije odgovarao. Svojim prijateljima koji vole rep drugačije sam odgovarao od onih koji vole rok ili klasičnu muziku. I to je najvažnije. Da svoj ukus pronađete u muzejima koje posećujete. Ovo je moj izbor.

 ĐORĐE KRSTIĆ, POD JABUKOM, 1883.


Da li ste znali da su slike Đorđa Krstića preteča modernog srpskog slikarstva? Moja prijateljica, istoričarka umetnosti, ispričala mi je da je pod pokroviteljstvom kraljice Natalije Obrenović putovao po Srbiji beležeći značajne istorijske i umetničke spomenike, običaje i nošnje. Prenosio je prizore iz naroda na idiličan način, a pejzažima, predstavama manastira, crkava i gradova izgradio je stil koji ga je tada izdvajao od drugih. Imao je neverovatno dobar osećaj za atmosferu i pokret. To se vidi i na slici "Pod jabukom", koja predstavlja krunu njegovog desetogodišnjeg boravka u Minhenu, gde se školovao. Iako je već bio nagrađen za sliku "Anatom", ova slika mu je donela međunarodno priznanje. Prošla je kroz strogu selekciju i bila uključena u međunarodnu izložbu u čuvenom Glaspalast-u u Minhenu, krajem juna 1883. godine.

KONSTANTIN DANIL, PORTRET UMETNIKOVE SUPRUGE, 1840.


Jedan od mojih omiljenih pravaca u slikarstvu je bidermajer, jer istorijskih tema više nema i umetnici konačno počinju da veličaju jednostavan, građanski način života. Porodice srednjih klasa sve više žele da se portretišu, što znači da postaju imućnije. U Holandiji, na primer, u 16. veku, slikari idu još dalje. Njihova platna postaju društvene kritike. Kostantin Danil, pravi je predstavnik srpskog bidermajera. U njegovim portretima prepoznaje se sentimentalnost svojstvena ukusu građanskog društva tog doba. Obratite pažnju kako on slika ljudski ten, odnosno kožu lica i ruku. Slika ih u više tankih bojenih slojeva, lazura, postizao je efekat prirodnosti i prozračnosti. Nedovršeni portret Danilove supruge Sofije Deli, jedna je od najlepših slika u Narodnom muzeju i pokazuje sentimentalna osećanja koja je umeo da prenese na platno. Konstantin Danil pao je u zaborav pa sam ga iz tog razloga izdvojio od ostalih. Nisam do kraja mogao da razumem zašto štampa nije objavila njegovu smrt, niti iz kojih razloga danas ne znamo gde mu je grob. Manir da zaboravljamo, može ovom prilikom da se ispravi i da se, na primer, ova slika reprodukuje na ulaznicama za muzej.

MILAN KONJOVIĆ, ČIČA TONČIKA NA PIVU, 1938.


Ako vam slike Milana Konjovića liče na Van Gogove, imate pravo. Zbog svog karaktera, temperamenta i sklonosti ka korišćenju jakih boja i kontrasta, često je uporedjivan sa njim. Rad mu se deli na nekoliko faza: klasicistička, početak ekspresionističke, plava, crvena, ratna i nova koloristička faza. U svojim delima slikao je žito, gradske predele iz Sombora i okoline i ljudsku figuru. Delo "Čika Tončika na pivu" nastalo je u njegovoj crvenoj fazi, periodu kada je bio najviše okrenut svetu oko sebe i portretisanju ljudi koje sreće u kafanama i na ulici.

NADEŽDA PETROVIĆ, KOSOVSKI BOŽURI, 1913.


Nadežda Petrović bila je mnogo više od vodeće umetnice s početka 20. veka. Bila je izrazito angažovana društvena aktivistkinja. Često je predvodila promene ne samo u umetnosti već i u društvu. Nije pripadala samo jednom pravcu, jer se njeno slikarstvo razvijalo u skladu sa umetničkim tokovima koji su se menjali. Iako poreklom iz sredine koja je bila okrenuta akademizmu, pripadala je modernim tokovima evropskog slikarstva. Slika "Kosovski božuri - Gračanica" i dalje izaziva veliko interesovanje jer je simbol našeg naroda. Lepota manastira sa okruženjem podstakla je Nadeždu da naslika nekoliko radova u kojima prikazuje Gračanicu. Kompozicije su sačinjene tako da je u središtu manastir, sam ili okružen poljem kosovskih božura. Ponesena njenom lepotom, kolorističkom živošću zdanja i okoline, ova Nadeždina bliska je fovizmu u ekspanziji.

POL GOGEN, TAHIĆANKA


Ova je prepoznatljiva Gogenova ženska figura, deo kompozicije monumentalnih razmera "Odakle smo? Ko smo? Kuda idemo?", koja se danas čuva u muzeju u Bostonu. Zanimljivo je da je Pol Gogen slikarstvom počeo da se bavi amaterski, aktivno radeći na pariskoj berzi. Bežeći od konvencionalizma, dvoličnosti i arogancije pariskog društva, napušta posao, grad i porodicu. Odlazi na ostrva Francuske Polinezije u želji da pronađe duhovni mir. To se i dogodimo. Živeo je sa domorovcima, posmatrao je njihove živopisne nošnje, običaje, simbole i poslove, i tu uobličava svoj likovni izraz. Slikao je scene iz života ostrvljana, devojke i decu u raznobojnim nošnjama u netaknutim pejzažima poput ovog koji se nazire na "Tahićanki".

Objavi komentar

Nema komentara