Easy weekend: Nostalgija, knjige, blogovanje i pro-femina

Ovo je pokušaj retrospektive protekle nedelje, a možda i nekoliko proteklih nedelja. Utisci o svemu i svačemu, koji zaslužuju da budu uobličeni u jedan lagani vikend tekst. 

Eucerin je predstavio novu liniju medicinskih preparata protiv hiperpigmentacije (više o tome u nekom sledećem postu). Prezentacija je održana u restoranu 2.0 Dijagonala u srcu Vračara, a ovaj prozor sa pogledom na Narodnu bibilioteku je izazvao pravi mali nalet nostalgije.

Svojevremeno sam bila stalni posetilac popularne čitaonice. Na jednoj od redovnih postavki u atrijumu Narodne biblioteke, pročitala sam reči Milorada Pavića o tome kako je najveći i možda najlepši deo Beograda "onaj koji je netragom nestao, pa ga više nikada nećemo videti, snimiti ili dodirnuti". I danas mislim da je to nešto najlepše što sam ikada čula o gradu i ljudima.

A kad smo kod knjiga, moja instagram impresija nedelje je Madonnin selfie sa knjigom, koja bi po koricama lako mogla biti neki ruski klasik, i pratećim tekstom: "I dare you to read a book this weekend! War and Peace? To Kill a Mocking Bird? Catcher in the Rye? The Heart is a Lonely Hunter? For Whom the Bell Tolls? As i lay Dying? Giovanni's Room? The Bell Jar? These books changed my life."  

Što me je navelo da se prisetim naslova koje s vremena na vreme skinem sa police i ponovo listam. Neke knjige imaju izvesnu multidimenzionalnost. Pri svakom novom čitanju moguće ih je za nijansu drugačije doživeti. Tada imam osećaj da me knjiga menja. Jedna od takvih je Hakslijev "Kontrapunkt". Svima koji je već nisu pročitali preporučujem da se usude.

Dosta se priča o blogovima, blogovanju i zaradi od istog na domaćoj sceni i čini mi se da je ta tema nepresušna i da će tek doživeti svoj bum. Tim povodom želela bih da podelim dva odlična i prilično iskrena teksta na koje sam slučajno naišla i koje preporučujem ukoliko vas ova tema zanima.

Šta mi je donelo blogovanje i vođenje bloga, sjajan tekst Zlatka Šćepanovića i How to be a happy bloger, koji je pisala divna i osvežavajuće drugačija Kate Gabrielle. Takođe bih volela da čujem vaša iskustva ako ste bloger, kao i šta mislite o domaćim blogovima i blogovima uopšte.

Početkom aprila održana je velika regionalna konferencija "Pro-femina 2014: Šta radimo dok čekamo bolja vremena?". Ako redovno pratite blog, znate sa koliko uzbuđenja i nestrpljenja sam očekivala ovaj događaj.

Sjajno organizovan i dobro osmišljen, okupio je interesantne ljude koji su u globalu diskutovali o ženi i problemima društva sa kojima se u proseku svaka od nas danas može susresti. Čuli smo hrabre i neverovatne životne priče, koje istovremeno opominju i inspirišu. Postavljena su odlična pitanja i zadate prave teme za razmišljanje. Pa ipak, kući sam otišla pomalo razočarana. Da li sam imala prevelika očekivanja? Ili je činjenica da su svi paneli smešteni u samo jedan dan značila malo vremena za pravu diskusiju i dodatna pitanja iz publike? Nisam sigurna. Ostaje lični utisak da su svi ti zanimljivi ljudi rekli malo toga zaista novog.