Obećala sam da ću jednoga dana detaljnije pisati o tome kako putujemo sa mačkama. A kako je danas International Cat Day, eto povoda da ovaj tekst konačno ugleda svetlost dana. Mada, ako ste i vi vlasnik jedne ili više maca, onda vrlo dobro znate da je zapravo svaki dan mačji dan :).
Već godinama unazad živimo sa macama. Sve je počelo od Bubija, nežnog belog mačora. Za njim je stigla Malena, crna, sitna ali neustrašiva maca. Kada su nas oni napustili, tugovali smo, a onda se nakon godinu dana pojavila Mitza, tigrasta pametnica i nedugo za njom Najdži, crni sićušan mačor neverovatnog duha sa belim šapicama i "okovratnikom".
Nekako su te mace uvek dolazile u paru. Nijednu nismo planirali, svaka nam se "desila" na neki svoj jedinstven način. Bubija smo, izgladnelog, napuštenog i punog buva, pronašli na Brankovom mostu. Malena je, gotovo slepa od očne infekcije, naletela na moju čizmu na sred Trga Nikole Pašića. Mitzu smo otkrili kao preplašeno i izgladnelo mače na krošnji drveta ispred zgrade u kojoj smo živeli (tada na Zvezdari), a Najdži je stigao kao sićušan i slab, jedini preživeo iz legla mačića koji nisu uspeli da ugledaju svetlost dana. Ja volim da kažem da nas mačke same pronalaze. Uskoče nam u život i tu ostanu neko vreme.
Osim što su sve došle sa ulice, desilo se i da smo svaku usvojili dok je još bila majušno mače. Ovo je važno da naglasim, jer se mačka, kao i sva bića privikava na način života, a kako smo mi često u pokretu i putovanjima, one su od najranijih dana bile sa nama u svim tim avanturama. Nekad u avionu, nekad u busu, a najviše u kolima jer se to ispostavilo kao najkomfornija opcija.
Tokom godina sam dobijala puno pitanja o tome kako uspevam da putujem sa mačkama, kako izvodim mačku iz stana, gde je šetam i da li je puštam napolje. Zato, evo nekoliko zapažanja i par saveta koji vam mogu biti od pomoći, ako pomišljate da putujete ili budete aktivniji u prirodi sa svojom macom.
Mačke nisu iste, svaka ima svoj karakter i ono što voli i ne voli, ali je svim mačkama bez izuzetka najvažnija sigurnost.
Zato se bez transportera ne ide nigde. Bez obzira da li putujete kolima ili avionom i vama izgleda da unutrašnjost kola ili vaše krilo predstavljaju savršeno bezbedno mesto, za mačku je sve ono što iskače iz njene svakodnevne rutine "nova sredina", a svaka nova sredina je nesigurna dok se dobro ne ispita, ne onjuši i 100% ne ustanovi da tu nema opasnosti (npr. druge mačke ili neke druge životinje koja bi mogla da bude pretnja). Zbog toga je njen transporter koji joj je poznata teritorija, u koji ona može da uđe i da se sakrije i izoluje od ostatka sveta, veoma važan i mi ga uvek nosimo bez obzira da li će ona zaista biti unutra ili je tu samo kao opcija B.
Ukoliko putujete kolima, nije loše da par sati pre putovanja ili dan pred, pustite macu unutra kako bi čekirala teren.
Ubacite je u kola dok sedite na svom sedištu. Ona će polako istražiti svaki centimetar, onjušiće sve - od prostora ispod sedišta do retrovizora i u jednom trenutku će se smestiti na njoj najsigurnije mesto u autu. Najčešće je to sedište pored vas, između sedišta ili prostor ispod vašeg sedišta. Ovo je znak da je teren skeniran i da nema opasnosti. Ume da potraje, ali budite strpljivi, jer na taj način kada ponovo uđe u isti auto, osetiće svoj miris i osećaće se sigurnije, što će ublažiti stres.
Druga važna stvar je pesak odnosno macin toalet.
Morate obezbediti mesto u kolima za pesak, bez obzira da li idete na vožnju od sat vremena ili na duže relacije. Ukoliko je to nemoguće (putujete avionom ili autobusom), pospite malo peska u kutiju u kojoj će maca boraviti. Može da se desi da maca nuždu obavi u kutiji, što nije smak sveta, ali može da bude izazovno ukoliko vam nisu pri ruci lopatica ili vlažne maramice.
Tokom putovanja, najpraktičnija varijanta za hranu je suva hrana, mada iz našeg iskustva maca obično ne želi da jede u toku puta.
Bitnije od hrane je voda, zbog toga nije loše da posudica sa nešto vode bude na dohvat ruke. Za hranu i vodu možete praviti pauze, a još jednostavnije je da činijice ostavite negde u kolima, ona će ih sama pronaći kada to poželi.
Isplanirajte pauze duž puta.
Baš kao i ljudi i mace umeju da se umore od puta. Idealno je kada se uspavaju u transporteru i tada mogu da prođu sati pre nego što se probude i postanu aktivne. Češće vole da učestvuju u vožnji, a to znači da će poželeti da ih pustite iz transportera i tada će pronaći mesto u kolima koje njima najviše odgovara. Naše mace su najčešće na poziciji između prednjih sedišta ili iznad gepeka, gde sede i posmatraju sve što se dešava i promiče duž puta.
Ukoliko ste sami u kolima sa macom i plašite se da će vas omesti u vožnji, postavite transporter na prednje sedište, kako bi ona mogla sve vreme da vas ima u vidokrugu. U toj varijanti i ukoliko vožnja traje više sati, ne bi bilo loše da uplanirate nekoliko pauza, kada ćete otvoriti transporter da bi maca mogla da izađe, protegli noge, popije vode, odmori od vožnje i promotri okruženje.
Nikada, baš nikada, nemojte svog ljubimca ostavljati u kolima leti, po visokim temperaturama.
Ovo bi trebalo da je očigledno, ali dešava se da ljudi o tome jednostavno ne misle. Temperatura u kolima raste za veoma kratko vreme, čak i ako su spušteni prozori.
Mačke ne obožavaju povodac, ali je on dobra ideja uvek kada maca nije na svom terenu, a želi da bude van kutije.
To ne mora da bude samo u šetnji, već i u kolima. Iz mog iskustva, mačka nikada neće pobeći ili napraviti neki neočekivani manevar (tipa iskočiti kroz poluotvoren prozor, izjuriti kroz vrata od kola iste sekunde pošto ih otvorite, pobeći u nepoznatom pravcu glavom bez obzira i sl.), OSIM ukoliko je nešto ne uplaši i navede na paniku.
To može biti bilo šta: iznenadan i jak zvuk, prisustvo nepoznate osobe (recimo carinika na granici), pojava ili prolazak druge životinje u neposrednoj blizini (za mačku je "neposredna blizina" sve ono što ona može da vidi ili da čuje a to ume da bude mnogo dalje od onoga što mi podrazumevamo pod "blizu" i sl.). Ukoliko se ovako nešto desi, povodac će biti od velike pomoći, jer će vam biti mnogo lakše da je na taj način uhvatite i/ili zadržati, nego golim rukama.
Mačke su generalno veoma osetljive na sve u okruženju (od zvukova do pokreta).
Imajte u vidu da mnoge stvari koje su nama cool, njima mogu biti previše: nemojte voziti kao da ste u igrici, nemojte puštati previše glasnu muziku i vodite računa o klimi. One mogu puno toga da istrpe i naravno, na neki način će vam pokazati kada ste preterali: mjaukom ili "dobro zašto me mučiš" pogledom, ali to najčešće znači da ste već prevršili svaku meru. Ponašajte se prema svom ljubimcu kao prema dobrom drugu koji ima malo drugačiji prag tolerancije.
Šetnja u prirodi sa macom je nešto posebno, na šta se morate navići i veoma se razlikuje od šetnje sa psom.
Mačke su mnogo detaljnije kada je u pitanju ispitivanje terena i pokazuju mnooogo više radoznalosti, što iziskuje strpljenje. Ne vole čistine i uvek hitaju ka nekoj vrsti skrovišta za svaki slučaj, to može biti žbun, drvo, stene ili visoka trava. Vole da njuškaju cveće, da fiksiraju bubice, sve što leti i gmiže će im privući pažnju i to je način na koji se one igraju. Uvek su u potrazi za tom nekom mačjoj travom i važno je da je pronađu, jer ima benefite za njihov digestivni sistem. Veoma su karakterne i neće ići tamo gde se vama ide, kada se vama ide i brzinom kojom se vama ide. Cimanje kanapom neće dati efekta.
Još nešto, mace su odlični detektori zen mesta, onih što su fino skrivena, negde u poluhladu, gde vetrić čarlija i svi zvuci su ni preglasni ni pretihi već onako, jedna harmonija. Kada pronađu takvo mesto, može se desiti da požele tu da odmeditiraju kojih četvrt časa i ništa, ama baš ništa ih neće motivisati da se pomere odatle. Znači, ako zaista želite da prošetate svoju macu, zaboravite na žurbu. Odvojte vreme i pripremite se unapred na strpljenje i zen momente.
Mačori su obično aktivniji, vole da ispituju i dominiraju terenom i imaju više poverenja u vas kao zaštitnika i ljudskog prijatelja.
Takođe, više vole da se pomeraju i sve im je zanimljivo, pa i putovanja podnose bolje nego ženkice. Mačke, s druge strane, više vole svoju sigurnost, ne poklanjaju lako poverenje i u kritičnim momentima neće se uzdati ni u koga osim u svoje noge. Kako stare, manje vole da menjaju mesto i radije odmaraju na terasi. Obično su aktivne u popodnevnim i večernjim satima i tada same pokažu želju za akcijom, tako da ih ne treba po svaku cenu forsirati na šetnje.
Mačke ne vole da se kupaju, ali su veoma radoznale i vole da pecaju.
Neće sigurno rado uskočiti u vodu, ali su potpuno ZA uživanje na nekoj osamljenoj plaži ili rečici. Naše mace su sa nama bile na moru, raznim jezerima, planinskim parkovima i rekama. U suštini, kada birate mesto za šetnju, to može biti bilo gde, jedini kriterijum je da ima više prirode, a manje ljudi.
Do sledeće avanture,
mačji pozdrav!
