Πάργα

Svojevremeno sam proputovala dobar deo kontinentalne Grčke. Otkrivajući bogatu prošlost Atike i Peloponeza, u potpunosti sam zanemarila turistički orjentisane luke i komercijalni sjaj grčkih ostrva. Ovog maja već treću nedelju provodim u Pargi, živopisnom gradiću na istočnoj obali Jonskog mora. Haotična arhitektura, romantični tirkizni zaliv i živost mesta, pružaju iluziju da ste na nekom dalekom ostrvu, mada se zapravo niste pomerili s kopna.

Posebnost Parge krije se u izvanrednom geografskom položaju. Nalazi se u epirskom delu Grčke, blizu Janjine, a odmah preko puta Krfa. Ukoliko putujete avionom, sletećete na aerodrom u Prevezi na nepunih sat vremena vožnje do Parge. Autobusom iz Beograda, stiže se za petnaest sati, uključujući pauze za odmor i zaustavljanja na granicama.

Kamene vile u primorskom stilu načičkane po brdovitom terenu uz more, lavirint uskih strmih ulica i malih grčkih trgova izgubljenih među brojnim tavernama, prodavnicama, barovima, buticima, turističkim kancelarijama pa čak i spa salonima. Sve to začinjeno opuštenim mediteranskim duhom  čine Pargu jednom rečju neodoljivom.

Centrom dominira luka i lepo uređeno šetalište sa brojnim restoranima. U ponudi su raznovrsni specijaliteti domaće, ali i drugih evropskih kuhinja.

Od gradske Krioneri plaže, kej vodi do uzvišenja sa ostacima Venecijanske tvrđave iz 11. veka. U davna vremena tvrđava je štitila grad sa mora i kopna. Nekoliko puta je rušena i obnavljana. Danas je lokalna atrakcija i daje jedinstven pečat celom mestu. Otvorena je za razgledanje i veoma je popularna među turistima.

Sa njenih bedema pruža se panoramski pogled na luku sa leve i neverovatan prizor plaže Valtos, najveće i najlepše peščane plaže u Pargi, sa desne strane.

Utvrđenje obiluje skrivenim prolazima, poluočuvanim tunelima, lučnim prozorima, tajnim odajama i starim kamenim stazama koje podsećaju na one iz doba Rimljana. Ako se zagledate u visoke zidine, možda ćete uočiti okamenjenog Mletačkog lava, pogleda uprtog u daleko plavetnilo horizonta.

Uživati u ostacima ovog visokog zdanja je lako. Još ako vam je pri ruci tost i kesica maslina, kupljenih za 2 evra u lokalnom supermarketu, možete se sakriti u jednoj od gornjih, teže dostupnih osmatračnica i provesti par nezaboravnih sati u dubokom hladu kamenja, dok vam okolni vidik pripoveda viševekovnu priču.

Simboli Parge su i mnogobrojne crkve na potpuno neočekivanim mestima, polja maslina i četinara, toplo vreme bez jakog vetra i mačke. Mačke su podjednako voljene, kako od lokalnog stanovništva tako i od turista, među kojima najviše ima Britanaca i Skandinavaca.

Ovde ću završiti post ali ne i priču :). Ovo je tek prvi u nizu postova o Pargi. Slede reportaže sa krstarenja Jonskim ostrvima i još nekim mestima u ovom delu Mediterana koja tek planiram da posetim do kraja meseca, a koja će me bez sumnje ostaviti punom utisaka.