Izlet do Šverina

Možda će vas iznenaditi podatak da teritorija Nemačke krije preko dvadeset i pet hiljada srednjevekovnih utvrđenja, od kojih mnoga potiču još iz perioda osnivanja Svetog Rimskog Carstva. Čak i ako to niste zacrtali u svojoj turističkoj ruti, velika je verovatnoća da ćete prilikom obilaska neke od saveznih pokrajina proći kraj kojeg burga, festunga, šlosa ili palate. Nas je spontana i neplanirana vožnja kroz Meklenburg, decembra prošle godine, navela na izlet do Šverina.

Dok smo jezdili putem ka severu, udubila sam se u čitanje svega što sam uspela da iščeprkam o "gradu sedam jezera". Istorija veli kako su ovo područje prvobitno nastanjivala slovenska plemena, iza kojih je ostalo ime Zwerin (od polapske reči zver). Krajem 10. veka, izgrađeno je utvrđenje, oko koga je potom niklo naselje. Grad se vremenom menjao i dobijao na značaju. U 13. veku, grof Hajnrih od Šverina je sa krstaškog pohoda doneo, kako se verovalo, svetu relikviju - kap Hristove krvi. Taj je događaj gradsku katedralu ubrzo uvrstio u jednu od najznačajnijih hodočasničkih crkava na severoistoku carstva.

U grad smo stigli nešto pre podneva, nakon par sati ugodne vožnje, pošto se hladnjikavo jutro pretvorilo u blistav, sunčan dan, tako nesvojstven nemačkom severu. Brzo smo pronašli parking i rešili da se izgubimo među tihim, još usnulim ulicama. Već na prvom zavijutku iznenadila nas je kaldrma. 

Stari centar odiše duhom prohujalih vremena. Uske, kaldrmisane uličice i kuće iz 16. veka, svedoče o tradiciji i umeću veštih majstora. Po koji butik i moderniji restoran teško mogu da naruše drevni šarm autentičnih krčmi, lutkarskog uličnog teatra i porodičnih grnčarskih radionica, čija masivna drvena vrata neretko krase prepoznatljive rezbarije.

U Šverinu se održavaju brojni festivali, među kojima i festival zmajeva i vina, a krajem godine i veliki božićni vašar, na koji smo i mi radosno upali iskusno se bacivši na fladenbort (neka vrsta somuna), bratwurst (beskrajno ukusne kobasice) i quarkkäulchen (tradicionalan božićni slatkiš, najpribližniji našim krofnama ili slatkim uštipcima). Ipak, na ovom mestu treba pre svega probati sir, koji se pravi na poseban način, prema očuvanim, starim recepturama.

Vekovna dešavanja ostavila su traga i na originalni izgled Šverinskog zamka. Prvobitno rezidencija meklenburških knezova,  zamak je tokom 16. i 17. veka nekoliko puta obnavljan i renoviran, da bi zatim bio napušten. Tek tridesetih godina 19. veka, pretvoren je u vojvodsku rezidenciju, a danas je u njemu sedište državnog parlamenta.

Dvorac je simbol grada. Smešten na ostrvu između dva jezera, sa visokim kupolama koje se ogledaju u mirnoj vodi, definitivno je jedno od najromantičnijih srednjevekovnih zdanja koje sam imala prilike da vidim. Popodnevno sunce, prelep dvorski vrt i travnjaci u okruženju, ceo prizor čine još bajkovitijim. Rečeno nam je da unutrašnje dvorište poseban šmek dobije tokom Dvorskih svečanih igara - međunarodnog festivala operske umetnosti - koje se održavaju jednom godišnje i predstavljaju pravi spektakl, što nije teško zamisliti.

I mada ambijent i spoljašnji izgled građevine, posmatrača ostavljaju bez daha, njena prava lepota skrivena je u unutrašnjosti. Od 650 i kusur soba, samo određene mogu i da se vide. Od toga su mozaična koncertna dvorana i unutrašnja kružna bašta sa pogledom na jezero, zaista nezaboravne. Ostaje mi samo da ih se sećam, budući da ništa nije bilo dozvoljeno fotografisati.  Uz ulaznicu od 11 eura, ne postoji mogućnost doplate za fotkanje, što je čak i za Nemačku, krajnje neuobičajeno.

Šverin smo napustili u kasno popodne, relaksirani i srećni što nas je tog jutra, pogrešan izlaz sa autoputa i slučajno skretanje nekoliko stotina kilometara dalje, dovelo do ovog majušnog ali toliko upečatljivog gradića.
__________________________________________________________________________________

Dobitnica Eveline Cosmetics paketića je Olivera Babić, koju molim da me kontaktira mejlom i da mi prosledi svoje podatke za slanje :).