ON.SKIN: O minimalizmu, prirodnoj nezi i kozmetičkoj industriji

Skin is Selective, We Should Be too when Protecting it - bilo je prvo što sam pročitala na Sanjinom Instagram profilu. A dopalo mi se i ime On.Skin. Sad, da li je neko zalepio srculence na neku od fotografija ili sam pročitala neki komentar u feed/u koji me je zainteresovao da kliknem dalje, više se ne sećam. Dopale su mi se objave, nivo detalja i način na koji Sanja priča o kozmetici. Tek kasnije sam saznala da je po profesiji hemičar tehnolog zaljubljen u biljke i prirodu. Poželela sam puno toga da je pitam, a deo tih pitanja i Sanjini detaljni odgovori, danas su pred vama :). Ukoliko vas zanima svet prirodne kozmetike i kozmetike uopšte opisan sluhom jednog hemičara, predlažem da obavezno posetite ovaj Insta blog. 


Easy weekend: Za pasionirane ljubitelje kozmetike ili zašto su neki brendovi bolji od drugih

Većina ljudi sa putovanja donosi suvenire, a ja se najčešće vraćam sa torbom punom bočica i pomada. Kozmetika je očito opsesija koja mi nikada neće dosaditi, pa gde god da krenem sa sobom nosim i spisak željenih stvarčica kojih kod nas nema i do kojih ne mogu da dođem tako lako. Na toj listi ima proizvoda o kojima maštam već godinama, ali i puno novih. U poslednjih godinu dana, pažnju mi zaokupljaju indie organski brendovi i iskreno, teško mi je da im odolim. Nije stvar samo u tome što su u pitanju ekološki osveštene kompanije, okrenute prirodi, koje nude vrlo kvalitetne preparate, te brinu o planeti i svemu što na njoj obitava, već uz sve to pričamo o  zaista divnim linijama za negu, u kojima je jednostavno nemoguće ne uživati.

Ako putujete po Evropi ili boravite u Americi, a pri tom na svojoj koži i/ili kosi želite da isprobate nešto zaista posebno i drugačije, evo redom brendova koje izdvajam i proizvoda koji mi se čine više nego interesantnim (a potrudila sam se i da pojasnim zašto :). 


Nega kose: Top 5 proizvoda za koje sigurno niste znali

U Aloxxi sam se zaljubila zbog boja. U moj svet su prvi put ušetale 2015. Od tada pa do danas, sasvim sigurno nisam otkrila lepše i kvalitetnije farbe za kosu, bar kada je u pitanju paleta crvenih nijansi. Od samog početka, imala sam odlično razumevanje sa njihovim koloristima i frizerima, pa sam tako poslednje dve godine, brigu oko kose najvećim delom prepustila upravo Aloxxi salonu. U međuvremenu sam isprobala razne tretmane, proizvode za stilizovanje kao i one za negu kod kuće, te u današnjem tekstu, za vas izdvajam pet Aloxxi favorita u koje sam investirala i sa uživanjem ih koristila tokom 2017. godine (a da nisu farbe :D).

O ovim proizvodima inače nema toliko reči u našoj beauty blogo - youtube - insta zajednici. Možda zato što je ipak u pitanju mlad brend koji više naginje profesionalnoj upotrebi i salonima kao glavnim klijentima ili možda zato što se nisu preterano potrudili da dopru do aktuelnih influencera, tek prilično sam sigurna da o ovim proizvodima do sada, baš i niste imali prilike da čitate ili čujete utiske. Zato, evo prilike :).

Mr. Black Carbonated Bubble Clay Mask

Naravno da sam morala da isprobam ovu stvarčicu, ja koja obožavam kozmetičke inovacije, a posebno kada su u pitanju korejski beauty izumi, pa još maske za lice! Doduše, o Mr. Black Skin Care ponudi ne znam bog zna šta (ako zanemarimo kafeni piling za telo koji sam testirala negde početkom godine, o samoj kompaniji ne znam ništa), a sudeći po njihovom websajtu čini se da žele da ostanu što tajnovitiji i misteriozniji ("On je Mr Black. On je najmisteriozniji Beograđanin." Oook!). No ako zanemarimo neobičnu komunikaciju sa kupcima, u online šopu imaju zanimljive proizvode za negu lica, tela i kose, a Carbonated Bubble Mask je prvi koji me je posebno zainteresovao. 


Cela priča o bubble maskama za lice na bazi gline stiže, naravno, iz Azije. Brend koji je raspalio opštu pomamu za ovim tipom proizvoda zove se Elizavecca. Osnovao ga je Kim Hee Jun, u to vreme student tradicionalne kineske medicine. Prvi značajan uspeh postigli su Green Piggy kolagen želatinastom maskom, koja je 2013. godine bila među najprodavanijim proizvodima na korejskom tržištu. Milky Piggy Carbonated Bubble Clay Mask od 10.30$, pokrenula je trend širom sveta i dostigla, sada već kultni status. Nema beauty redakcije da je nije testirala, a negde početkom godine instagram je bio preplavljen bubble selfijima, koji su promovisali upravo ovu masku.

Ovakav uspeh je očito inspirisao mnoge brendove da izbace svoje penušave verzije. Jedna od njih, dostupna na našem tržištu, je upravo Mr.Black Carbonated Bubble Clay Mask. Ista ideja, nešto siromašniji sastav, takođe namenjena nezi masne i problematične kože. I sada, kada sam vam ukratko ispričala istoriju i otkrila ličnu fascinaciju ovim proizvodom, preostaje još da odgovorim na pitanje:

Da li radi?

O da, radi, ali su mehurići u tom procesu možda i najmanje bitni. Ovo je na prvom mestu maska na bazi gline i aktivnog uglja i kao i svaka dobra glinena maska, fino čisti. Ukoliko imate masnu kožu kojoj treba redovno odmašćivanje pora, bićete zadovoljni. Ukloniće nečistoće i uglačati površinu kože tako da ona ostane nežna, čista i glatka, a samim tim i pore postaju manje vidljive. 


Mehurići nastaju u kontaktu sa vazduhom i da su zabavni, jesu. Dok maska polako peni na površini kože, prisutan je blag osećaj golicanja. Ja sam očekivala pucketanje kao kod stare dobre šok žvake, ali u ovom slučaju nije ni blizu toliko intenzivno. Mehurići imaju izvesnu masažnu ulogu, a u teoriji pomažu i da se nečistoće iz pora lakše "izvuku" na površinu kože. U tom smislu, možemo reći da je Carbonated Bubble Clay maska naprednija verzija klasične maske sa glinom.

Kao prednost ove maske, u odnosu na standardne glinene, mogla bih da navedem i činjenicu da se ne suši na koži. Čak i kada se transformiše u penu, pod prstima se ima utisak gelaste, pomalo lepljive teksture. U tom smislu, mnogo je prijatnija za korišćenje jer nema uobičajenog osećaja zatezanja. Po uklanjanju, nisam imala utisak da je koža potpuno suva i da joj hitno treba hidratacija. 

U uputstvu je navedeno da je na koži ne bi trebalo ostaviti duže od pet do deset minuta, kada penušanje prestaje. Tada je valja nežno umasirati i isprati vodom. Ukoliko preterate sa pritiskom, može se pojaviti blago crvenilo (moje iskustvo), ali ništa drastičnije od crvenila koje ume da se javi pri korišćenju nekog mehaničkog pilinga. 

Zanimljivo je baciti pogled i na sastav (koji je uredno naveden na sajtu):

Water, Kaolin, Glycerin, Propylene glycol, Cetylstearyl alcohol, Hydrolyzed (pig) placental protein, Oat (AVENA SATIVA) β-glucan, Jojoba (SIMMONDSIA CHINENSIS) seed oil, Bisabolol, North American witch hazel (HAMAMELIS VIRGINIANA) extract, Cetyl phosphate, Potassium, Purslane (PORTULACA OLERACEA) extract, Carbomer, Triethanolamine, Sodium acrylate/acrylic acid copolymer Taurate, Methylisothiazolinone, Sodium hyaluronate, Disodium EDTA, Fragrance.

Zaključak: Interesantan proizvod. Zabavan. Zadovoljavajuće efikasan. Insta friendly! :D Nemam neke primedbe na ovu maskicu, osim možda primedbe na cenu. 1490RSD mi se čini malo preoptimistično za masku koja u suštini dobro čisti kožu. Ali ako volite mehuriće...

Volite li korejsku kozmetiku? Da li ste u toku sa azijskim beauty inovacijama? Koje brendove volite?

Prvi utisci: trend IT UP!

Negde prošle godine, dm drogeri markt je predstavio novi in-house brend "Trend it up". Baš u to vreme bila sam u Berlinu i sećam se gužvice ispred novih polica i jurnjave za testerima. Tada su mi pažnju najviše privukli karmini (neke nijanse su bile zaista trendi i ne tako tipične za drogerijsku ponudu), ali i kit za konturisanje, senke, korektori i odlična paleta lakova za nokte. 

Šta se desi kada predstava traje 24h

Ne mogu se oprostiti od Septembra, a da ne spomenem otvaranje ovogodišnjeg Bitefa i predstavu "Olimp" Jana Fabra. Ne znam da li su na mene veći utisak ostavili izvođači koji su na bini proveli ceo jedan dan, bez prekida ili malobrojna publika koja se radi ovog ostvarenja "isključila" od svega na 24h i izdržala u Sava Centru od šest popodne u subotu, pa sve do šest popodne sledećeg dana. Sigurno je da nikada ni o jednom pozorišnom komadu nisam pročitala toliko diskusija i revoltiranih komentara i to mi je možda najimpresivnije od svega. Danas vam prenosim jedno drugačije iskustvo nekoga ko joj je zapravo prisustvovao :). 


20. septembar, najbolja drugarica i ja (viber prepiska):

"Da li se sećaš da 23.09. ideš na predstavu koja traje 24h?"

- "Samo mi sad reci da je danas 23.09.??"

"Nije. U Subotu je. Kupila sam ti kartu!!!"

- "Čekaj, kako misliš traje 24h?"

"Počinje u 18h u subotu, završava se u 18h u nedelju. Možeš da izađeš i da se vratiš."

- "Jel u to uključen i neki smeštaj? Mislim gde spavamo??"

Nije bio uključen smeštaj. Ne u bukvalnom smislu, ali je postojala Sleeping zona, Food zona, Relaks kutak za jutarnju jogu, Biznis kutak za slanje hitnih mejlova...jednom rečju, nazirala se odlična organizacija. Predstava je najavljena kao jedan od najznačajnijih scenskih dela ostvarenih na početku 21. veka, a pre Beograda, gostovala je svega nekoliko puta po većim evropskim metropolama. Bila je naporna kako za izvođače, tako i za organizaciju. 

Znam puno ljudi koji su želeli da idu i mnoge koji su pratili direktan prenos na RTSu, ali svega par njih koji su zaista prisustvovali predstavi i izdržali manje-više od početka do kraja ceo performans. Ja na kraju nisam otišla, mada sam imala kartu. Nisam mogla da zaobiđem obaveze koje su me čekale u nedelju prepodne i neizbežno pakovanje za put, koji je sledio odmah posle toga. Na ulazu se dobijala narukvica, sa kojom sam istina mogla da napustim salu pa da se vratim, ali mi se činilo besmislenim da upadam na delove predstave. U ovom slučaju, nije bilo važno samo prisustvovati. Ovde je trebalo prihvatiti "maratonski" izazov, a jednom kada ga prihvatiš u igri si i ako odustaneš, zauvek si jedan od onih koji su odustali.

I tako sam upadala u TV prenos, pratila objave na Insta Story/ju i u nekoliko navrata po ponoći proveravala preko viber/a u kom su stanju delirijuma moji prijatelji :D.

Fotograf Jelena Janković, koja je fotografijama propratila zbivanja na sceni i van nje, u nedelju popodne je objavila:

"24h fotografisanja!

Ludilo, volja, 2l kafe i trkačka glava (treniranje za maratone) mi je omogućila da ostanem budna 24h i propratim šta se sve događalo na Bitefu i predstavi Olimp koja traje 24h.
Svađala sam se, ponosno nosila podočnjake, smejala se, uzdisala, pitala se u momentima šta će meni ovo u životu... i na kraju vrištala kao ludak od uzbuđenja."

Mislim da većina ljudi nije ozbiljno razmatrala ideju da svih 24h provede u Sava Centru. Među onima koji su izdržali i skoro od početka do kraja bili deo ovog nesvakidašnjeg eksperimenta je i moja drugarica, Milena, a u nastavku vam prenosim njene misli koje mi je poslala par dana kasnije, pošto su se emocije i utisci slegli, a događaj dobio puno kritike u medijima.

"Ako baš moram da donesem neki opšti zaključak rekla bih da me je 75% predstave  raspametilo, preostalih 25% ostavljam da ili nisam shvatila ili me nisu toliko dirnuli. Možda zato što mi te tragedije nisu bile pričom bliske, pa nisam mogla sve da povežem i ispratim. 

Prva četvrtina predstave je bila fantastična, tri sata su proletela a da nismo trepnuli. U drugoj četvrtini je već bilo dosta ponavljanja, verujem da me je i to jednim delom uspavalo i tako sam dremnula dvadesetak minuta, sasvim spontano, a onda nastavila da pratim.

Negde pred zoru, ljudi su uveliko napuštali salu, a neki su se glasno smejali na pojedine scene koje realno nisu bile nimalo smešne. To mi je kvarilo utisak i odlučila sam da malo odmorim. Izašla sam oko 5h, otišla kući, odspavala nekih sat i po i vratila se. Od treće četvrtine do kraja, salu sam napustila još samo jedanput, zbog toaleta. Sada se zapravo kajem što sam uopšte odlazila. Izgubila sam ukupno 2h predstave, jer je pauza trajala od 7:20h do 9h. 

Znamo koliko je moje obožavanje teatra, ali čak i kada to imamo u vidu, opet me je predstava oduševila. I scenski i vizuelno. Muzika je bila savršeno uklopljena, koreografija genijalna. Takođe, simbolika predstave je fascinantna. Određene scene i detalje je teško prepričati. Npr. deo sa krunom, pa onda, sad već "čuveni" sirtaki nagih muškaraca. Meni je to bilo genijalno.

Posle mi je bilo i tužno i smešno što su mnogi štampani mediji o tome pisali kao o "golotinji na pozornici". Ja recimo nisam videla gole muškarce kako plešu sirtaki, već razgolićene i ranjive ljude kojima se bogovi (sudbina) poigravaju, a oni se suprotstavljaju tako što prihvataju tragediju i opet počinju da žive. Posebno što je u tom delu iskorišćena muzika iz filma u kojoj se čuje i dijalog glumaca, i lepo vidiš da je poruka koju ta scena u filmu nosi identična onoj u predstavi. Uostalom, što bi mi to smetalo kad je vizuelno lepo, ljudi zgodni, odlično plešu, to oku ne može da smeta :D.

Ne sad bez šale, 27 izvođača koji igraju 24h bez prekida? Zar to nije nerealno? Skoro da se zapitaš da li ti ljudi imaju klonove. Mislim da je fizička i psihička izdržljivost glumaca morala postideti svakog čoveka u toj sali, a verujem i one ispred TV ekrana. Mene svakako jeste.

Slažem se da ima delova na kojima pažnja može da padne i koji su možda malo dosadnjikavi (nikad dosadni), ali mislim da to odražava predznanje sa kojim si kao gledalac došao, kao i to kako zapravo doživljavaš pozorište: kao UMETNOST ili kao ZABAVU.

Ja još nisam bila na predstavi koja nema momente u kojima ti pažnja pada, pa tako i ovde. Shodno dužini dešavanja toga je moralo biti, ali opet ne mislim da su određeni delovi "razvučeni" bez smisla, već baš suprotno. Vreme ovde ima važnu ulogu, glumci igraju ali i spavaju i bude se na sceni i zato mislim da su ponavljanja i produžene scene upotrebljeni sa namerom da se dobije taj važan efekat trajanja, odnosno jedinstva prostora, vremena i teme, kojeg smo iz sata u sat svi postajali bolno svesni.


I na kraju, mislim da je provokativnost predstave za posebnu pohvalu. U današnje vreme, kada smo prezasićeni raznim koještarijama, lako je sablazniti, ali je teško biti provokativan, a razlika postoji.

Ma bilo je odlično. Vidiš koliko sam se raspisala. Mnogi su bili, otišli i više se nisu vraćali. Ja sam u onom manjem procentu publike, koja je od 1235 minuta trajanja predstave, ispratila sigurnih 1000 (a možda i malo više). I sada sam stvarno srećna i ponosna zbog toga, a mislim i pametnija :).

Priznajem da mi je diskusija sa prijateljicom kojoj je pozorišna režija struka, pomogla i doprinela posebnom razumevanju nekih stvari, ali i bez nje bilo mi je jasno da su ovom predstavom granice pomerene, što ne znači da ih treba slepo pratiti."

Da li ste propratili ovogodišnji Bitef? Volite li pozorište? I šta je ono za vas, umetnost ili zabava? 

Dark lips? Yes pls!

Većina žena veruje da ima previše male, tanke ili nepravilne usne i da im zbog toga one hrabrije i upečatljivije nijanse ruževa ne pristaju. Meni su se, recimo, uvek sviđali ruževi u dubokim vamp bojama, ali sam dugo mislila da mi ne stoje i da se nikada neću osmeliti da ih nosim. Neko mi je nekada rekao da imam male usne i da bi zbog toga trebalo u velikom luku da izbegavam karmine u zagasito crvenim, tamno ljubičastim i čokoladnim tonovima. Godinama sam se slepo pridržavala tog pravila, verujući da su usne nešto što ne treba da istaknem. Oslobodila sam se tek kasnije, kada mi je šminka postala mnogo bliža, a samopouzdanje veće.